Међународни дан борбе против вршњачког насиља
Сведоци смо свакодневног померања граница, како оних територијалних, тако и оних других, важнијих – граница међуљудских односа. Редовно узмичемо због погрешно направљених корака према нама: стрепимо, тугујемо, ћутимо… Или, са друге стране, вођени изреком „Узврати истом мером”, постајемо они због којих ће се правити корак уназад, постајући на тај начин симбол лажне надмоћи и застрашивања. Не проналазећи лепоту у речима које греју душу, у рукама које су ту да нас подигну када паднемо, у погледу љубави и поштовања, постајемо марионете у рукама беса и мржње – постајемо лажни људу вођени лажним „вредностима”. Мора ли тако? И није ли улога сваког човека баш то – бити Човек? И зар сваки дан не би требало да буде „последња среда у фебруару”? Мишљења смо да је потребно свакодневно говорити о овој теми, јер она није само наша садашњица, од ње, умногом, зависи и читава будућност. Развијајући и негујући толеранцију међу ученицима стварамо један другачији поглед на свет и људе – беспрекорно чист у својој невиности.