У недељу, 7. априла одржано је републичко такмичење из енглеског језика у Београду. Представник наше школе, била је Јована Тодоровић, ученица 8/2 разреда. Такмичење је орагнизовано за око 2000 учесника, 7. и 8. разреда. Проверавало се знање из следећих области – разумевање прочитаног, слушање и граматика. Након ових писаних делова, уследио је усмени део такмичења, на који је позвано око 80 ученика. Делови теста су били елиминаторног типа, што значи да је на сваком од њих требало освојити потребан минимум поена да би се добила прилика за усмено одговарање. Наша Јована је први део урадила са масималним бројем поена, други – са једном грешком, и трећи, са неколико поена испод минимума. По укупном броју поена (32 од 45), она је на 5. месту у Републици. Мора се признати, одличан успех, нарочито ако се узме у обзир број кандидата. Браво, Јована, на показаном знању!

Јасмина Јевтић,
наставник енглеског језика

     У четвртак, 11. априла, ученици 8. разреда су присуствовали представљању Техничке школе из Ћуприје. Професори који су дошли су говорили о постојећим смеровима и предностима уписивања ове школе. Истакли су могућност брзог запошљавања или лаког уписивања жељеног факултета. Ученици занатско-техничког образовања у трајању од три године, школују се по систему дуалног образовање и изучавају савремене и старе занате који им обезбеђују сигурно запошљавање у фирмама у којима се реализује пракса. За време обављања праксе, ученици примају и новчану надокнаду, што је додатни мотив при уписивању ове школе.

                                                                                                          Јасмина Јевтић,
                           координатор Тима за професионалну оријентацију

     Свако од нас је по нечему посебан, другачији… Може нам се учинити да на овом свету не постоје разноликости, да је све истоветно и, донекле, безлично, али ми смо другачијег мишљења. „Сваки је човек звезда за себе” – мисао истинитија од сваке истине. Свако људско биће има свој сјај, а јачина којом ће сијати зависи од његових жеља, залагања, љубави…

     Данас, 12. априла 2024. године, били смо сведоци једног посебног исијавања – оног који се родио заједно са сваком прочитаном страницом. Наиме, ученици наше школе су сопствену радост читања, путем читалачких дневника, поделили са нама. Жири, чији су чланови били, Милена Стојковић – директорка Дома културе, Милица Динић – педагог школе и Предраг Барјактаровић – наставник српског језика и књижевности, изабрали су најбоље читалачке дневнике. Ове године, награђени су следећи ученици:

• Сергеј Анђелковић, 1. разред – 1. место
• Анђелка Стојковић, 1. разред – 1. место
• Мајда Милетић, 1. разред – 1. место

• Даница Радојевић, 7. разред – 1. место
• Катарина Радосављевић, 7. разред – 2. место
• Мина Жикић, 7. разред – 3. место

     Захваљујемо се свим учесницима и њиховим менторима. Надамо се да ће још много књига наћи свој пут до наших како великих, тако и малих читатеља. И не заборавите да књиге живе све док их читамо!

Јована Крстић,
координатор општинског такмичења

     Дана 9. 4. 2024. године ученици 2/1 одељења су посетили Рециклажно двориште у Ражњу. Кроз креативно еколошко дружење их је провео инжињер хемијске технологије Ђорђе Тодоровић. Ученици су се упознали са поступком пресовања пластичне амбалаже као и са занимљивим процесом компостирања органског отпада. Видели су  контејнере који се користе за различиту врсту отпада, добили су информације о значају разврставања отпада у циљу заштите животне средине. Своје утиске су изнели креативним литералним и ликовним радовима.

Данијел Маслаковић,
наставник разредне наставе

     Првог априла ученици 8. разреда су посетили Машинско-електотехничку школу у Параћину и упознали се са образовним профилима који постоје у школи, као и са условима рада. Домаћини су нас лепо угостили. Ученици су обишли просторије школе и имали прилику да разговарају са професорима. Матуранти су им представили макету соларне пумпе коју су сами правили. Предности ове средње школе су одлични услови рада, опремљеност кабинета, могућност обављања плаћене стручне праксе у успешним фирмама и сервисима. Неколико наших ученика је исказало интересовање за уписивање поменуте школе.

Јасмина Јевтић,
наставница Енглеског језика

     Светски дан воде обележава се 22. марта сваке године. Тема Светског дана воде 2024. године је „Вода за мир”. Вода може створити мир или изазвати сукоб. Када се у води оскудева, када је вода загађена, када људи имају неједнак приступ или немају приступ води, тензије могу порасти између заједница и земаља. Како се повећавају утицаји климатских промена, а број становника на планети расте, постоји хитна потреба, унутар и између земаља, да се ујединимо око заштите и очувања нашег најдрагоценијег ресурса.

     Ученици наше школе заједно са наставником биологије, Александром Павловићем, су обележили Светски дан воде. Ученици петог и шестог разреда су активно учествовали на приказаној презентацији и видео материјалу, дискутовали са наставником и проширили своја знања о води, њеном значају и начинима заштите, док су ученици 7. разреда цртежима указали на значај заштите воде.

                          Александар Павловић,
наставник Биологије

Сачувајмо планету

     Од 1992. године 22. март се обележава као Светски дан вода. Овим даном Уједињене нације желе да нас подсете на важност заштите вода и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света.

     Ученици нашег одељења придружили су се обележавању овог важног датума кроз различите активности. На часу Света око нас учили смо о особинама воде и њеном значају за живи свет. Подсетили смо се да у води и око ње живе различите животиње и биљке. Погледали смо и презентацију о потрошњи воде, истинама и заблудама о води. Ученици су цртежима представили како виде њен значај. Од тих цртежа направили смо плакат који ће свакодневно да нас подсећа да без воде нема живота и да свако од нас може да допринесе њеном очувању. На крају, на часу Ликовне секције, направили смо ритмичке инструменте – жабице које су „закрекетале” на часу Музичке културе у славу пролећа.

     Лепо смо се забавили и научили нешто ново. Остварили смо планиране исходе и схватили да резерну планету немамо и треба да је чувамо.

Сузана Тодоровић,
наставник разредне наставе

„Ако ми живот крила скрати
и снег у оку почне да веје,
знам, бар се нећу покајати
што сам умео да се смејем.”

                                        Мирослав Мика Антић

     Међународни дан среће обележава се од 2012. године сваког 20. марта. Ове године је први пут обележен у нашој школи са циљем да се ученици, као и сви запослени, подсете да срећа није у материјалним стварима, већ у традиционалним духовним вредностима, у малим стварима и свакодневним ситницама на које често и не обраћамо пажњу.

     Обележавање овог датума у нашој школи протекло је у позитивној атмосфери, а у реализацији су учествовали сви ученици од 1. до 8. разреда. Прослава среће почела је у холу школе када су ученици од 1. до 4. разреда заједно са својим учитељима заиграли уз песму ,,Кад си срећан”. На часовима ликовне културе су тога дана сви ученици од 1. до 8. разреда цртали себе у ситуацији када су срећни и направили изложбу радова у својим учионицама, као путоказ који ће све нас опомињати да о срећи више и чешће говоримо и размишљамо. Са ученицима првог разреда радили смо интервју о томе шта је за њих срећа, како она изгледа, које је боје, како се осећају када су срећни. Од деце учимо да је искреност предуслов за срећу. Било је занимљивих, лепих и искрених одговора који су нас подсетили на то колико је срећа мала и да је можемо пронаћи у сваком тренутку.

     Срећа је овог 20. марта испунила сваки кутак наше школе. Схватили смо да добрим делима и лепим мислима усрећујемо друге и да смо тада и ми сами срећни. За наше ученике је срећа породица, дом, другари, срећа других.

     Срећа је осећај испуњености, доживљај да имамо и градимо нешто што нам је важно.

     Тражите срећу у малим стварима, у осмесима, сновима, пријатним речима, искреним загрљајима, другарству… Будите увек срећни и насмејани! 

Милица Динић,
педагог

     Живот је саткан од оних невидљивих нити које нас неком чудесном магијом вежу. И те нити и тај живот су попуте мелодије – оне коју само посебни дубоко осећају и носе у себи. Та мелодија, музика сфера, прожима цело биће, па чак и оно што је ван њега. Једном када је осетимо, постаје заувек део нас – њене речи, њену мудрост и дубину понављамо и онда када нисмо свесни тога. Чини ми се да то нико боље не осећа од песника – тих дивова савршенства; тананих душа које једном речју промене ток живота… На граници између сна и јаве, утехе и осуде, благости и суровости, они могу допрети до свачије душе, само ако то пожелимо довољно снажно.

     Разумети песника никада није лако, јер дајући нам песму, дају нам и себе. Свака њихова реч је више пута прошла кроз чистилиште душе; безброј суза и исто толико осмеха је рођено са њом; много непроспаваних ноћи је доживела са својим аутором; више пута прецртавана и преправљана, не би ли постала савршена… Наравно, овај низ је бескрајан, јер песма се рађа много раније – она бира и тражи свог песника, стога је њено путовање веома узбудљиво. Сада, када све то имамо на уму, можемо докучити тежину, али и лепоту задатка који има свако ко се бави поезијом.

     Тумачећи дела лепе књижевности, свакодневно се трудимо да очувамо оно што животу даје смисао, стога нам данашњи задатак није био нимало тежак, напротив, уживали смо радећи исти. Наиме, ученици наше школе су још једаред показали своју љубав и креативност према поезији. Међусобним уважавањем туђих идеја и спремношћу да помогну једни другима, израдили су пано посвећен обележавању Светског дана поезије. Својим марљивим радом, оживели су, наново, Мирослава Антића, Десанку Максимовић, Диса, Ђуру Јакшића и многе друге… Говорећи о нашим великанима, говорили су о себи, зато слободно могу рећи да је њихов рад чиста поезија – невина, дечја, посебна!

Хвала вам, децо!

ПОЕЗИЈА ИЛИ ГОВОР ДУШЕ


Онда када дођу „ситниˮ сати,
када човек време не може да врати,
јави се она да све наплати и/или позлати.
Тиша је и од саме тишине;
ту је да се смеје, воли, брине...
Говори језиком сасвим необичним,
а ипак тако живим, тако течним.
Сатима бира праве речи,
не би ли успела све(т) да излечи.
Чујем је често како се расправља са душом самом,
како говори о лепоти обавијеном тамом.
Нису јој непознате ни сузе ни боли,
али упркос свему, она је ту да покаже како се воли.
Створена у дубини душе,
не постоје олује које могу да је сруше.
Говор њен је сасвим посебан,
понекад опоран, понекад заносан.
Стога је она тако друкчија од свих говора,
јер код ње је све једна велика метафора.
Поезија – то је живот сам по себи,
зато толико и вреди!

Јована Крстић,
наставница Српског језика и књижевности