Пре много векова отпочело је једно ново раздобље – оно које је крчило пут будућим нараштајима. Живећи годинама у мраку, српски народ је давне 1175. године прогледао – тада се родила светлост коју и дан-данас пратимо. Чини се као да до тог тренутка ништа и није било, да ништа није важило – да се није постојало. Ако боље сагледамо историјске околности, ако дубље ослушнемо оно што нам прошлост казује, ако отворимо срца и истински проникнемо у саму суштину, видећемо да је, заиста, тако. Непроходним и трновитим стазама живота малобројни ходају и то је оно што називамо храброшћу. Међутим, онај који те стазе рашчишћава за друге, а не себе ради, много је више од храброг човека. Када бисмо тражили прави назив за такву особу, не бисмо га пронашли, јер се оно узвишено, топло и људско речима не казује, већ целим бићем осећа. Српски народ је осећао, као што осећа и данас, као што ће увек и осећати присуство свог пастира – родоначелника српске књижевности, утемељитеља српске цркве и првог српског просветитеља – осећаће дух Светог Саве и Светосавља.

     Данас, више но икада пре, не смемо скренути са пута који нам је Свети Сава учинио проходним; не смемо заборавити своју веру, своје школе; чињеницу да смо сви људи и да, као такви, представљамо јединство. Не смемо заборавити људскост у свакоме од нас – то најјаче и најсветије оружје које имамо! Зато, благошћу и љубављу, учинимо да сваки наредни корак буде одмерен овим вредностима – корачајмо путем који нас је створио једном давно: одржавајмо га, волимо и поштујмо, јер ми „другог пута и немамо”!

     А они, наша деца, показиваће нам увек, као што су то и данас учинила, да српски народ није уснио, устукнуо; да су солидарност, љубав и знање и даље присутни – да још увек пратимо светлост и светост нашег Светог Саве. Својим рецитацијама и приредбама, још једаред, су нам показали како само људи великог срца могу бити истински богати! Подсетили су нас на ону давно заборављену истину да се „добар глас далеко чује” – њихов је, данас, пркосио свим даљинама, оставши забележен за сва времена!

     „Останите у подвизима ка добру. Ни на десно, ни на лево, него по сили, колико ко има снаге, царским путем теците, сетивши се што јесте”! Свети Сава

Стижу хладни јануарски дани,
они у којима никако не остајте сами.
Нека ваше руке буду рукавице меке,
за оне блиске, напуштене и далеке.

И нека љубав засветлуца у вашим очима,
нека траје, блиста и шири се ноћима.
Угрејте душе миром и праштањем,
обојте живот сновима и маштањем.

Пригрлите сваки наредни тренутак,
као најмилији, најпосебнији кутак;
продужите га на период трајања живота,
не би ли се указала она скривена лепота.

Заволите снажно и још снажније;
живите боље, срећније, одважније!
Будите нечија вода,
источник живота, љубав и слобода!

Постаните весници радости,
покретачи непролазне младости!
Следите своје звезде,
чак и онда када одмичу, језде…

Уживајте у лепоти духовног мира.
тог блаженог, непроцењивог додира!
И нека вам предстојећи празници донесу само најбоље,
јер људска душа не заслужује ништа мање!

Јована Крстић,
наставник Српског језика и књижевности

     Време пребрзо пролази. Не стигнемо ни да удахнемо, а већ смо на средини новог дана… Кажу да то тако бива у животу, а ми се миримо са тим као да је истина. Када бисмо сагледали ствари из правог угла, схватили бисмо да грешимо; да у тој јурњави са животом губимо оне праве вредности, а са њима, као по инерцији, и себе. Почетак године нас увек опомене на то – јавља се као светионик који показује пут изгубљеним морнарима. Говори нам да треба да блистамо као у новогодишњој ноћи; да будемо спокојни као на Бадње вече; радосни као за време Божића… Прича нам исту причу сваке године, а ми као да остајемо глуви на све то. Зато, ове године, ми вам желимо да ослушнете поруке празника, удахнете прозрачан, чист јануарски ваздух; да праштате и волите целим бићем, јер то је обавеза свих нас – она која није наметнута, већ урођена!

Срећне празнике жели вам колектив ОШ „Иван Вушовићˮ!

     У оквиру реализације пројекта „Техничка помоћ Министарству рударства и енергетике за спровођење новог закона о енергетици, Националног акционог плана за енергетску ефикасност и Директиве о обновљивим изворима енергије”, који спроводи Министарство рударства и енергетике, а финансиран је средствима Европске уније и суфинансиран средствима Републике Србије, између осталог покренут је низ активности за подизање свести и едукацију у области енергетске ефикасности под слоганом „Окрени на зелено”. Министарство рударства и енергетике жели да у ове активности укључи и јединице локалне самоуправе. За те потребе, Министарство
је у оквиру пројекта припремило промотивне мајице за децу основношколског узраста.     У нашој школи су на ту тему одржана предавања ученицима петог и шестог разреда. Ученици су упознати са важношћу подизања енергетске ефикасности грађевинских објеката, као и мерама за штедњу енергије, а у циљу смањења потрошње енергије које као последицу има смањење загађење животне средине и смањење трошкова који се издвајају за енергију. Ученицима су у промотивне сврхе подељене  мајице које је донирало Министарство рударства и енергетике. Предавања је одржала наставница Технике и технологије Славица Митић Живковић.

     Стицање пријатељства није нимало једноставно. Како би се то постигло, потребно је доста труда и залагања са обе стране. Међутим, одржати стечено пријатељство изискује много више воље и упорносги – то је константна тежња давања себе, и то оног највреднијег дела… Не тако давно наша школа је стекла пријатеља који је подупире и усмерава ка правим вредностима. Реч је о Фондацији „Ана и Владе Дивацˮ. Наиме, наша школа је постигла сарадњу са Фондацијом и у оквиру „Хуманитарног пројектаˮ добила средства за опремање издвојеног одељења у Мађеру.

     Добијену донацију, у издвојеном одељењу у Мађеру, ученици користе у току наставе за праћење интерактивних садржаја путем пројектора у виду Power Point презентација, видео лекција, аудио записа праћених илустрацијама и слично. Бела табла обогатила је наставу у смислу боље видљивости написаног, јасних боја којима се истичу важни и занимљиви делови лекција. Иако смо малобројни, часове физичког васпитања успешно изводимо и радујемо се свакој новој квалитетној лопти или реквизиту. Катедра је пространа са довољно простора за одлагање наставних средстава које су, на тај начин, увек при руци и скраћују време које се губи током доношења истих. Ђачке клупе су простране, а столице удобне. Ученици имају где да одложе своје торбе тако да им не сметају док траје настава. Едукативне књиге ученици, са својом учитељицом и наставницом енглеског језика, користе како би своја знања проширили уз помоћ богатих илустрација које се налазе у њима и продуктивних објашњења. Изглед као и функционалност учионице је на високом нивоу, тако да се не разликује од градских школа.     Веома смо захвални на донацији, како запослени Школе тако и ученици, а и њихови родитељи.

Fondacija „Ana i Vlade Divac”

https://www.facebook.com/FondacijaDivac

https://twitter.com/fondacijadivac

https://www.instagram.com/fondacijadivac/

Посета председника Републике Србије Александра Вучића

     Кретања – та вечна потреба људи да одлазе и долазе… Током живота буде их на милион – нека нас усреће, нека растуже, нека и не приметимо или се, попут магле, распрше у нашим сећањима. Рекло би се да је то све само саставни део постојања свакога од нас но, чини ми се, није све тако само црно или бело. Постоје нијансе које се урежу дубоко у нама, обележе нас и подсећају да није све изгубљено, да нисмо „изгубљени”.

     Док смо још увек „само деца”, док су наши погледи чисти и неупрљани животним недаћима, у стању смо да спознамо свет на прави начин. Како старимо то бива све теже и теже. И није то нека наша воља или хир, већ траг једног минулог времена које стоји као опомена, као знак. Но, како бисмо разумели свет и живот уопште морамо, бар на тренутак, прогледати дечјим очима, морамо извући чистоту свог срца и њоме прилазити стварима и људима.

     Такође, још једно стање које нас обележава јесте чекање. Чекамо у животу много тога, не схватајући да свему треба ићи у сусрет – храбро и одлучно. Доказ да се одлучност, воља и упорност исплате јесте наша школа која је 11. децембра 2021. године дочекала своју фискултурну салу. Наиме, тог дана „раст” наше сале је доживео свој врхунац. Свечаној церемонији отварања исте присуствовали су, како колектив наше школе, тако и представници локалне самоуправе Ражањ, наши ученици и председник Републике Србије Александар Вучић.

     Фискултурну салу свечано је отворио председник Републике Србије Александар Вучић. Након отварања председник је имао прилику да упозна наше малишане и са њима ужива у спортовима и играма које су припремили за њега. Велику захвалност дугујемо нашој директорки, Драгани Живановић, без које ниједан корак не бисмо могли направити или, ако хоћете, без које ниједан корак не би био усмерен ка нама.

     Путева је много и свако од нас је одговоран за свој сопствени. Некада ће се десити да све светиљке буду погашене, да тмина завлада нама и да постанемо беспомоћни. У таквим тренуцима, као дар са неба, појављује се неко ко иде испред нас и пали нам те исте светиљке. Можете ли да замислите његову величину? Ми можемо! Хвала Вам, директорка!

     Питали смо директорку о посети председника Александра Вучића. Ево шта нам је казала…

У РАЗГОВОРУ СА ДИРЕКТОРКОМ

Интервју са директорком школе Драганом Живановић

     Из Вашег угла, шта посета председника Србије значи за нашу школу?

     Посета председника нашој школи значи потврду да ми добро радимо, да имамо одличне резултате и да је председник имао разлог да нас посети.

     Како се председнику Србије допала наша школа? Да ли је изнео своје утиске?

     „Лепа Вам је школа, Драгана”, речи су председника Србије, али не би било тако да нисмо посвећени раду и да ја, као директор школе, немам све информације у малом прсту, да у сваком тренутку знам у шта треба инвестирати, било да је то школа или деца у њој.

     Како је протекао сусрет председника са децом? Можете ли нам нешто занимљиво испричати?

     Нисам сигурна да деца знају важност председника, али су били опуштени, пристојни и спонтани у разговору с њим. Показали су стварну слику радне атмосфере, приказали рад наставника у најбољем светлу, као и одличан резултат васпитно-образовног процеса у нашој школи.

     Током разговора са председником, да ли је било речи о још неким инвестицијама везаних за нашу школу? Зна ли се термин почетка друге фазе реконструкције наше школе?

     На питање: „Шта Вам још треба за школу?”, разговарали смо о реализацији Пројекта „Друга фаза реконструкције школе” (подразумева: реконструкцију грејања, подова, замену кровних прозора, изградњу лифта, реконструкцију школске Свечане сале, партерно  уређење, ограђивање дворишта…).

     Пројекат је одобрен од стране КУЈУ Владе Републике Србије (Канцеларија за управљање јавним улагањима) и биће започети радови у наредних неколико месеци. Поменули смо и реконструкцију школских зграда у издвојеним одљењима у Црном Калу и Прасковчу, као и набавку аутобуса за ђаке путнике.

     Како бисте у једној реченици описали посету председника Александра Вучића нашој школи?

     Председник Републике Србије Александар Вучић све зна, све види, има добар тим људи око себе, има јасан циљ у свом раду и изванредан пример би могао да буде свима који су на челним позицијама.

     Пре и изнад свега је Човек поред кога се лепо осећаш и добијаш снагу за нове победе!

Путева има триста да се оде из детињства, а само се ретки сете да остану вечно дете.

Мирослав Антић

     Постоји један свет који је другачији од осталих – онај чију бескрајност може сагледати само чисто, невино дечје срце. Он се огледа у оном комадићу плавог неба коме стремимо читавог живота; у безбрижном лету кроз снове и маштања; у безазленој и надасве чистој љубави.  То је онај тајанствени свет детињства који морамо очувати за „зрело добаˮ, када ће нас живот ухватити својим канџама. Како бисмо успели у томе потребно је да нагујемо и поштујемо права детета – да им омогућимо слободу живљења и, наравно, да учимо од њих. Де Сентова истина да „деца много тога треба да опросте одраслимаˮ, упозорава нас на, намерно или ненамерно, заборављено доба – једино које вреди, једино у коме истински живимо.

     Ученици наше школе, заједно са својим наставницима и учитељима, стручним сарадницима и помоћним радницима, оживели су слободу, међусобно поштовање и љубав 19. новембра 2021. године. Године које су иза нас, а које су биле обележене многобројним забранама услед пандемије вируса корона, ојачале су нас и продубиле нашу свест о лепоти живљења. Кажу да се из сваке тешке ситуације извуче нека поука, отворе нови погледи на живот и свет… Живимо учећи! Ми смо размисили о ономе што нам је било „ускраћеноˮ и свим срцем смо пожелели да се чује наш глас, наша потреба – да се не забораве наша права! Представници Ученичког парламента су стога, поводом Светског дана детета, анкетирали своје другаре о правима које имају/желе. Симболично, на папирима плаве боје, ученици су исписивали поруке о својим потребама које су потом везивали за балоне и исте пустили пут плавог неба, не би ли указали на вечиту тежњу за слободом – као једном од најважнијих права, не само деце, већ сваког човека.

     Такође, представници Ученичког парламента припремили су презентацију која се емитовала у холу школе. Ученици млађих разреда, како из матичне школе, тако и из издвојених одељења, за време првог часа, написали су своја права уз песму „Деца су украс светаˮ.

     Слобода се тог петка уселила у нашу школу! Ношењем детаља плаве боје обојили смо дан бојом слободе и детињства – оном коју увек треба имати уз себе и у себи!

     ШКОЛА У ДОБА КОРОНЕ

     У пандемијским условима, уз минимум контаката, за кратко време али уз велику вољу и ентузијазам, склопили смо овогодишњу приредбу-филм којим обележавамо Дан школе. Шаљив је од почетка до краја, зато што сматрамо да нам свима недостаје смеха… Стиснули смо унутра две пандемијске године: онлајн наставу, комбиновану, наставу уживо. Покушали смо да дочарамо потешкоће на које смо сви притом наилазили, тако да гледалац кроз смех схвати да нам није било лако (још увек није). Ако у неком делу препознате себе, немојте се љутити, угледајте се на нас и весељем победите бриге, тако је најбоље. Ситне несавршености занемарите, да бисмо их отклонили потребно нам је мало старе добре ,,нормалности“. За сада овако… Нек смо сви живи и здрави, и нек нам је срећан и овај Дан школе! Нек нам следећи буде срећнији!

     Ученици из Црног Кала, Мина Радојевић и Мартин Марковић, направили су овај видео на поклон свом учитељу Миодрагу који је јуче отишао у заслужену пензију.

     Желимо му много среће и здравља, и да се често са осмехом на лицу сети својих ђака, као што ће се они сећати њега.

     Дечја недеље је обележена од 4. 10. до 10. 10. 2021. године широм Србије. За мото  овогодишње манифестације изабрани су стихови Љубовија Ршумовића ,,Дете је дете да га волите и разуметеˮ.

     Учитељско друштво из Алексинца има дугогодишњу традицију да окупи ученике у такмичењу радова „Најлепша лутка” и ликовних радова на тему „Јесењи плодови”. Наши ученици од првог до четвртог разреда су се такмичили у обе категорије.

     Награде су добили:

1. место – Нестор Вујчић, 1/1, ликовни рад „Јесењи плодови”, учитељица Душица Ђукић
2. место – Маша Вујчић, 3/1, ликовни рад „Јесењи плодови”, учитељица Снежана Радисављевић
3. место – Мина Илић, 1/5, ликовни рад „Јесењи плодови”, учитељица Весна Столић

     Сви награђени су добили дипломе и књигу „Дворац од ружа” Љиљане Крстић.

     Ученицима је награде уручила библиотекарка и наставница српског језика и књижевности Јована Крстић у просторијама школске библиотеке.

                     Милена Марковић Павићевић, наставник разредне наставе и руководилац Стручног већа разредне наставе

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

     Љубав, чистота и честитост – појмови су који држе овај свет у целости. Без њих ми не постојимо, не живимо нити можемо одредити себе као бића. Није истина да свако од нас мора поседовати бар једну од наведених ствари – оне постоје у нама, добијамо их рођењем и развијамо и негујемо током живота. И није ово нека мудрост, ово је истина коју свако може видети ако пажљиво погледа у лице ма којег детета. Да, деца су та која држе овај свет – наша нада, упориште – наш спас! Она, заиста, имају крила, али да бисмо их видели, морамо их пустити да лете – да нас подсете на чувену Гетеову истину, да „(и) највећи човек у срцу увек остаје детеˮ!

     Током Дечје недеље она – деца – су развила своја крила и извела најлепши лет до сада. Својим неупрљаним, огромном срцима дала су нам лекцију о смислу постојања; подсетила нас на љубав као најјаче оружје у боју против свега, свакога…; уверила нас у то да доброта још увек постоји и да је и даље највећа врлина којој се све остало клања. Хвала вам, децо! Хвала за недељу пуну радости, смеха, рада и дружења! Хвала за човечност у вама! Хвала за животни смисао! Без вас, ваших жеља, тежњи, идеја, ваше спремности ништа не би имало смисла – без вас ни нас не би било…

     Колико је потребно да вас разумемо и волимо, показали сте нам већ првог дана ваше недеље (04. октобра), када сте нам приредили радости путем штафетних игара, радионице на тему „Дечија праваˮ и ликовних радова који су били одраз или, ако хоћете, осликане жеље ваших срца.

     Такође, ваше друштвене игре и замена улога, другог дана Дечје недеље (05. октобра), доказ су нам ваше потреба за игром, као једном од најбитнијих ствари током одрастања и ваше спремности да преузмете потпуну одговорност, узимајући улоге одраслих, формираних личности.

     Често се живот пореди са трком и то је истина, само погрешно протумачена. Ваша „Трка за срећно детињствоˮ доказ је нама старијима да годинама трчимо за погрешним стварима – оне праве, за којима сте ви трчали трећег дана Дечје недеље (06. октобра) и чија су имена „срећаˮ и „детињствоˮ једине су којима увек, трком, треба ићи у сусрет, или им се пак враћати на исти начин!

     Колико људско срце може да буде велико, независно од величине тела, показали сте нам четвртог дана Дечје недеље (07. октобра). На штанду испред наше школе и у нашем граду, људи су могли видети једно уједињено срце које куца у истом ритму – ритму који ни најбољи композитори света не могу да забележе. То је био ритам љубави, невиности, хуманости – ритам који нас је, бар на трен, све пробудио, подстакао, позвао да се придружимо…

     О значају пријатељства и љубави, подсетили сте нас петог дана Дечје недеље (08. октобра) када смо сви заједно носили црвено као симбол љубави!