Дани брзо пролазе, остављајући за собом само траг неког прошлог времена… Понекад, неке од њих, успемо да сачувамо од заборава и онога што називају пролазношћу. Међутим, мишљења смо да је сваки дан посебан, јединствен и само наш. Њега одређују наше мисли, радње и особе које се налазе у нашој близини – била она физичка или имагинирана. Ми, људи, склони смо некој врсти живљења без задржавања – пројуримо кроз дан као да га није ни било, са оном увек истом реченицом да ће доћи нови. Али не треба тако. Треба живети сваки тренутак! Чини ми се да смо 29. децембра сви ми живели тренутке, јер смо тада имали прилику да усрећимо једни и друге и да они усреће нас. Наиме, сада већ традиционална активност наше школе, „Тајни Деда Мраз”, поново нас је сјединила и показала колико велико срце има наша школа. Активност је протекла у новогодишњем духу – међусобним даривањем. Као један од највећих дарова издвајам осмех – дечје наиван и безазлен.

Јована Крстић,
наставница српског језика и књижевности