Као великог просветитеља и друга Апостола, прославља те Црква твог народа, преподобни. Но, као онај који има слободу пред Христом, молитвама твојим спаси нас од свих невоља, да би ти клицали: Радуј се, оче Саво богомудри!

Кондак Светом Сави

     Постоји један дан у години када све на тренутак застане; када се небеса отварају истовремено са срцима свих нас. И тај дан и тај тренутак трају мимо времена које познајемо. Тада сви корачамо истим стазама; тада постајемо једно – онако како нас је Свети Сава томе научио. Много је векова иза нас, а чини се као да још увек трају – са сваком изговореном речју, са сваком руком подигнутом ка небу. И није то никакав привид. Штавише, то је једна од најистинитијих истина коју имамо – захваљујући принцу, монаху, архиепископу, просветитељу…

     Пре много векова небо је српском народу подарило благослов, искру коју столећима пратимо. Тамо где је она и ми смо – заједно, као једно јединствено биће. Она нас веже својим светлим ореолом и држи благошћу и мудрошћу свог постојања. Истина, било је мрачних времена, покушаја да се она угаси, али упркос свему светлела је још јаче… Тај дар је попут вечног пламена – оног који гори у душама свих нас; оног који је наш спас и утеха. Прича о Светоме Сави је прича о непролазности – она која ће трајати све док је нас. Данас, 27. јануара, ученици наше школе су нам је испричали онако како само они то умеју – сложно, с љубављу, радошћу, вером… Њихове песме, рецитације и приредбе оживеле су једно минуло доба и још једаред нас подсетиле на оне истинске вредности.

     Савиним се именом и делом поносимо. Сваки цвркут дечјег гласа данас је пронео Савину љубав и добра дела кроз зидине храмова, манастира и учионица до вечности. Трудимо се да будемо достојни наследници првог српског просветитеља, да градимо себе кроз његово наслеђе, да чувамо благодат коју нам је оставио и због тога је за нас Савиндан много више од прославе, обележавања школске славе – он је обећање – обећање да нећемо заборавити ко смо, чијим путевима ходамо, чијим језиком говоримо! То обећање нам дају наши ученици из године у годину – они су чувари једног од најсветијих имена српске историје! Стога, хвала вам, децо!

     „Прича о Светом Сави је најдужа прича коју прича српски народ, а та прича не стари нити се умара и све што причамо само су њена поглавља. [...]

     Свети Сава се није залагао за међе него за духовне видике и отворене границе ума. А највећи храм који је Свети Сава подигао је сам његов народ. Тај храм озидан је од живог камења његове духовне деце и небо је његов кров и купола.ˮ Матија Бећковић

Јована Крстић, наставница српског језика и књижевности
Весна Столић, наставница разредне наставе