ДЕЧЈА НЕДЕЉА

     Љубав, чистота и честитост – појмови су који држе овај свет у целости. Без њих ми не постојимо, не живимо нити можемо одредити себе као бића. Није истина да свако од нас мора поседовати бар једну од наведених ствари – оне постоје у нама, добијамо их рођењем и развијамо и негујемо током живота. И није ово нека мудрост, ово је истина коју свако може видети ако пажљиво погледа у лице ма којег детета. Да, деца су та која држе овај свет – наша нада, упориште – наш спас! Она, заиста, имају крила, али да бисмо их видели, морамо их пустити да лете – да нас подсете на чувену Гетеову истину, да „(и) највећи човек у срцу увек остаје детеˮ!

     Током Дечје недеље она – деца – су развила своја крила и извела најлепши лет до сада. Својим неупрљаним, огромном срцима дала су нам лекцију о смислу постојања; подсетила нас на љубав као најјаче оружје у боју против свега, свакога…; уверила нас у то да доброта још увек постоји и да је и даље највећа врлина којој се све остало клања. Хвала вам, децо! Хвала за недељу пуну радости, смеха, рада и дружења! Хвала за човечност у вама! Хвала за животни смисао! Без вас, ваших жеља, тежњи, идеја, ваше спремности ништа не би имало смисла – без вас ни нас не би било…

     Колико је потребно да вас разумемо и волимо, показали сте нам већ првог дана ваше недеље (04. октобра), када сте нам приредили радости путем штафетних игара, радионице на тему „Дечија праваˮ и ликовних радова који су били одраз или, ако хоћете, осликане жеље ваших срца.

     Такође, ваше друштвене игре и замена улога, другог дана Дечје недеље (05. октобра), доказ су нам ваше потреба за игром, као једном од најбитнијих ствари током одрастања и ваше спремности да преузмете потпуну одговорност, узимајући улоге одраслих, формираних личности.

     Често се живот пореди са трком и то је истина, само погрешно протумачена. Ваша „Трка за срећно детињствоˮ доказ је нама старијима да годинама трчимо за погрешним стварима – оне праве, за којима сте ви трчали трећег дана Дечје недеље (06. октобра) и чија су имена „срећаˮ и „детињствоˮ једине су којима увек, трком, треба ићи у сусрет, или им се пак враћати на исти начин!

     Колико људско срце може да буде велико, независно од величине тела, показали сте нам четвртог дана Дечје недеље (07. октобра). На штанду испред наше школе и у нашем граду, људи су могли видети једно уједињено срце које куца у истом ритму – ритму који ни најбољи композитори света не могу да забележе. То је био ритам љубави, невиности, хуманости – ритам који нас је, бар на трен, све пробудио, подстакао, позвао да се придружимо…

     О значају пријатељства и љубави, подсетили сте нас петог дана Дечје недеље (08. октобра) када смо сви заједно носили црвено као симбол љубави!

     Државни празник „Дан српског јединства, слободе и националне заставе“ обележен је данас и у нашој школи. Ученици од првог до четвртог разреда су својом креативношћу и умећем желели да укажу част српској застави и нашим прецима.

     Ученичке радове можете погледати у фото-галерији.

     Планинарско друштво ,,Варница 2012″ из Ражња уз подршку Планинарског савеза Србије је 11.09.2021. године организовало поводом ,,Дана пешачења“ шетњу до Хајдучког кладенца. 
     Полазна тачка је био градски трг у Ражњу, одакле се ишло путем преко Белца па до Хајдучког кладенца на 6,5 км од Ражња, до подножја планине Буковик. Повратак је био преко Високе, према селу Варош до Ражња.
     Стаза је била кружна, дужине 10 км, прилагођена учесницима свих узраста. По потреби прављене су и краће паузе. 

     Уз пратњу докторке Јелице Крстић, директорке Туристичке организације Милене Јанковић, директорке школе Драгане Живановић, наставника и ученика, како млађих, тако и старијих разреда, употпуњена је акција Планинарског друштва и ове године. 

     Видео галерију са излета, можете видети на линку испод.
Видео презентација 

     Свет у којем живимо уме понекад да буде безбојан – натера нас да се привикнемо на његово сивило и живимо по његовим правилима. Међутим, постоје појединци који нам показују дугу усред најтамније ноћи. То су оне уметничке душе које нам помажу да израстемо у праве, посебне људе – то су наши водичи на путу одрастања.

     Кажу да је школско доба једно од најлепших; кажу и то да се у школи формирају личности – они будући велики људи без којих би овај свет био потпуно празан. И у праву су. Сва та збуњена, али и безбрижна лица, 31. августа, ступила су у нови период свог живота – онај најлепши, ђачки. Наиме, поводом пријема првака, у Дому културе у Ражњу, одржана је свечаност у виду приредбе, коју је припремила наставница Драгана Ђокић са својим ученицима, и упознавање ученика са својим учитељима. Свечаности су присуствовали како ученици, наставици и учитељи, тако и родитељи и директор школе.

     Време брзо пролази, а иза нас остају комадићи онога што је могло бити и онога што се заиста збило. Док покушавамо да живимо, не увиђамо да нам оне истинске вредности непрестано измичу. Зато треба застати; проживети сваки тренутак; сањати на јави – трагати за љубављу и трагајући живети свој сан. Пепељуга нам је доказ да само чиста срца, мудре главе и неодустајањем можемо доживети велике ствари. Будућим великим људима желимо бајковиту школску годину – ону која ће их научити да стреме новим сазнањима, али и ону која ће их срцем водити ка остварењу снова!