Читајмо гласно

У читању је моћ и радост

     Време – та, помало, тешка  реч за свакога од нас – учинило је да почнемо заборављати на оне истинске вредности живота; на оне дугине боје и ону сваколику живост која нас окружује. Стога, принуђени смо да, коначно, постанемо „чаробњаци”. У рукама сваког човека може и мора се наћи чаробни штапић којим ће осликати свој живот, а самим тим и свет. Ако мало боље сагледамо себе и свет око себе, уочићемо да то и није тешко; да нам је магија и те како доступна, само је морамо пронаћи и употребити је.

     Док смо са нашим ученицима стасали и учили, открили смо место, заправо, извор магије – он се налази у нашим кућама, на полицама, у библиотекама – једном речју, тамо где живе књиге. Права магија почиње оног тренутка када отворимо књигу – када од неколико реченица створимо живу слику неког изгубљеног града; када проживимо „горку” судбину неког јунака; или када отворимо епоху неког другачијег живота и постанемо део истог… И не морамо никуда кренуту, са књигом у руци увек смо свуда и у право време.

     Поводом Националног дана књиге, који се обележава 28. фебруара, придружили смо се шестој акцији „Читајмо гласно”, коју организује Друштво школских библиотекара Србије. Циљ ове заједничке активности јесте подстицање читања, повезивање школске библиотеке и школе са локалном заједницом, повезивање са установама и удружењима која се баве афирмисањем културе и уметности, као и промоција рада и сарадње школских библиотекара.

     Предметни наставници и наставници разредне наставе, заједно са својим ученицима, читали су гласно у својим учионицама, у холу школе, као и испред кабинета одломке из својих омиљених књига; своје омиљене песнике и стихове који додирују и душу саму. Симболично, у пет до дванаест, школа је подсетила на то да је крајње врема да магија речи овлада свима нама. Након прочитаних дела, уследио је разговор о поезији, прози, народном и уметничком стваралаштву, као и анализа истих.

     Није важно где се налазимо, ни то колико је црнило око нас, јер постоји нешто што сија чак и онда када су све светиљке угашене – луча која нас кроз живот води – њено име је књига.

Јована Крстић,
наставница српског језика и књижевности