34. крос РТС-а одржан је на фудбалском терену 17. 5. 2024. године са почетком у 10:05 часова. Учествовало је 202 ученика од 1. до 8. разреда.
Душан Ракић,
наставник физичког и здравственог васпитања
Док исписујемо сопствену књигу живота, бивамо суочени са многобројним успонима и падовима; вриском или, пак, тишином… Ма колико слични били, наше странице се разликују; наше речи, иако исте, другачије се пишу, изговарају, чују… И није то ништа ново – то је онај чудесни сплет „околности” који нас чини баш онаквима какви јесмо.
Догоди се да понекад застанемо, окренемо страницу и завиримо у прошлост. То су они моменти када све стане, када ни срце више не куца – то је она истина која као маљ пада на нас, па макар ти тренуци били нешто најсветлије што нам се догодило. То је, ако хоћете, она болна чињеница да све „пролази”. Пролази, али како? Да ли се то само наше биће привикава на одсуство некога или нечега или је то варка нашег ума не би ли се „преживео” још један дан? Не могу дати одговоре на ова питања јер их сви ми другачије тумачимо. И нема овде тачних и нетачних одговора, већ само исправних и неисправних поступака.
Можда је требало ову причу да започнем попут бајке, са оним стереотипним почетком: „Било је то…”, али не могу из више разлога: оне имају срећне завршетке, њих нам читају наши родитељи, ми сами, оне су извор детињства и тог безазленог периода – оне су симбол наше деце и њиховог света, односно света који би требало да имају. Нажалост, свесни смо да се бајковитост за неке заувек завршила, бар у овом свету који људи називају реалним. Али тамо негде, дубоко у свима нама, постоји једно сећање које не бледи, један ужасавајући крик који одзвања и дан-данас – јаук бола и немоћи – оно што се речима не да описати.
У Недељи сећања и заједништва усне ћуте док срце говори: о болу који је доживело; о вредностима које треба неговати; о емпатији коју треба развијати; о рукама које морају безусловно давати; о људскости коју треба показивати… Говори себи, тишини, друговима, родитељима, наставницима, природи, свету…
Наиме, поводом обележавања Недеље сећања и заједништва наша школа имала је низ активности заједно са наставницима, учитељима, ученицима и родитељима. Циљ свих активности јесте јачање заједништва, али и сећање на жртве трагедије која се догодила 3. маја 2023. године у Основној школи „Владислав Рибникар”. Активности које су обележене у нашој школи су следеће:
Уторак – 7. 5. 2024.
– радионица наставнице грађанског васпитања и педагогице школе са ученицима 6, 7. и 8. разреда на тему: „Будимо заједно различити”;
– хор у реализацији наставнице музичке културе са ученицима од 1. до 8. разреда (песме којима се промовише заједништво, толеранција, другарство).
Среда – 8. 5. 2024.
– ликовни радови свих ученика од 1. до 8. разреда на тему: „Заједно смо и лепши и јачи”;
– еколошка секција – уређивање учионица ученика свих разреда.
Четвртак – 9. 5. 2024.
– дан игре и дружења са родитељима (друштвене игре)
– о дискриминацији и стереотипима на часовима грађанског васпитања и верске наставе.
Петак – 10. 5. 2024.
– тематска настава – исходи наставних јединица у вези са толеранцијом, емпатијом, сарадњом;
– полигон на терену са ученицима од 1. до 4. разреда;
– филм о значају вршњачке подршке и прихватања за ученике од 5. до 8. разреда који је одржан у Дому културе.
Свака страница нашег живота је један чист лист, од нас самих зависи шта ће на њему писати, зато пажљиво бирајте речи, лепо исписујте своје поступке, пишите срцем, јер живот нема гумицу за брисање.
Јована Крстић,
наставница српског језика и књижевности
У оквиру Програма професионалне оријентације ученика завршних разреда основне школе, у фискултурној сали школе и ове године традиционално је организован Сајам средњих школа.
Сајам је организован у четвртак – 9. 5. 2024. године и био је намењен ученицима 7. и 8. разреда, као и родитељима ученика 8. разреда. На Сајму будући средњошколци, као и њихови родитељи, могли су да се информишу о средњим стручним школама и гимназијама, о образовним профилима, перспективи занимања која желе да изаберу као и о начину рада школа и могућностима уписа факултета након њиховог завршетка. Осим штандова на којима су били изложени промо материјали, модели и производи који се користе у настави, представници средњих школа презентовали су образовне профиле школе путем видео презентација, након чега су ученици и родитељи имали прилику да обиђу штандове и детаљније се информишу о појединим образовним профилима.
Ове године Сајму средњих школа у ОШ „Иван Вушовић”, присуствовале су следеће школе и домови ученика:
Овом приликом се још једном захваљујемо професорима и ученицима средњих школа, као и представницима домова ученика на сарадњи.
Милица Динић,
педагошкиња школе
Како ученици наше школе, тако и запослени, никада не заборављају на највеће и најрадосније празнике наше православне, хришћанске вере и ове школске године смо одлучили да се несебичном вером и љубављу захвалимо нашем Творцу, тако што ћемо учинити добро-хумано дело. Ученици су се, заједно са својим наставницима и родитељима, потрудили да припреме хуманитарну продајну изложбу, у циљу прикупљања средстава за ученике којима је помоћ најпотребнија. Разним активностима, у оквиру предмета: ликовна култура, музичка култура, веронаука, ученици су се подсећали жртвовања Исуса Христа за све нас и његовог поновног рођења, у име свих нас. Цртали су, певали Васкршње песмице и говорили о обичајима везаним за један од најрадоснијих хришћанских празника.
На један посебан начин, наставници разредне наставе: Сузана Тодоровић, Весна Столић, Јелена Жикић и Данијел Маслаковић, реализовали су угледни час, 24. 4. 2024. Они су удружили ученике првог и другог разреда матичне школе са ученицима из издвојеног одељења из Прасковча, како би им на креативан и занимљив начин, представили важност обележавања Васкрса. Ученици су били подељени у девет различитих група, на основу методе случајног избора, а свакој групи је подршку пружао по један родитељ. Без обзира што су имали различите задатке, ученици су показали неописив ентузијазам, креативност, маштовитост и жељу за успехом. Уживали су у дружењу, певању и раду!
Сав њихов уложени труд, био је представљен у центру града, где су, поред њихових радова, мештани општине Ражањ, могли да уживају и у радовима осталих ученика, како из матичне школе, тако и из издвојених одељења. Наиме, Васкршњи хуманитарни штанд је био изложен 25. и 26. 4. 2024. а ученици су успели да прикупе 10 350 динара. Сав износ биће прослеђен на жиро рачун „Ученичка питања”.
Хуманост се још једном одразила кроз труд, несебично давање и осмехе ученика наше школе. А нама не преостаје ништа друго, сем да вас поздравимо речима:
„Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!”
Јелена Живадиновић, Јелена Жикић
наставнице разредне наставе
Такмичење је одржано 20.4.2024. године у Хали спортова „Ранко Жеравица” на Новом Београду. На такмичењу је учествовало 76 екипа из 59 основних школа. Екипе ученика су биле састављене од мешовитих група ученика од 5. до 8. разреда.
Гости на такмичењу су били представници Ротари Интернационала који ће доставити снимак такмичења свим школама.
Ученицима су на уласку у халу подељене мајице са логоом такмичења и освежење у виду грицкалица, сокића и слаткиша.
Нашу школу су представљали ученици 5/1 разреда: Дара Јоцић, Јован Нешић, Вукан Миленковић и Војин Динић са ментором – наставницом информатике и рачунарства Анетом Петровић. Ученици су се спремали за ово такмичење у оквиру наставе обогаћеног једносменског рада. Такмичење се је одвијало кроз три дисциплине: роботи серије МБОТ1, роботи серије МБОТ2 и Дрон. Наши ученици су се такмичили у дисциплини МБОТ1. Такмичење је почело у 12 часова интонирањем Српске химне и упутством за такмичаре и наставнике од стране координатора пројекта, Гувернера Дистрикта 2483 Ротари клуба Владимира Матића и Техничког директора фестивала Владимира Лалошевића.
Ученици су имали 15 минута да погледају задатке и након тога да крену са креирањем кода. Задаци су били подељени по мисијама. За сваку мисију је било предвиђено сат времена кодирања. Прва мисија је била прелажење задате стазе са препрекама уз помоћ управљања роботићем серије МБОТ1 преко мобилног телефона. Прву мисију је решавао Јован Нешић и освојио 70 поена и додатних 10 за брзину. Друга мисија је била најтежа, па су ученици прво решавали трећу мисију, а за крај су оставили другу. Трећа мисија је била прављење кода за задату мапу са препрекама. Сви ученици заједно су решавали овај задатак. А представили су га Јован Нешић и Дара Јоцић. Судије су оцењивале код, брзину пређене стазе и тачност покретљивости робота на стази. Друга мисија је била компликованија и имала је комбинацију коришћења више сензора у једном задатку. Ученик Вукан Миленковић је уз помоћ осталих ученика направио код, представили су га судијама и успешно прешли целу стазу.
Ученици су укупно освојили 148 поена. Нису освојили једно од прва три места али све похвале за наше такмичаре јер иако су били најмађи тим на такмичењу, успешно су прешли све три мисије и успели да стигну да искодирају сва три задатка. Многи старији ученици од њих нису успели да се изборе са временом и пређу све три стазе.
Такмичење је завршено у 15 часова. Проглашење победника је било у 15:30 часова. Активности око такмичења су завршене у 16 часова.
Анета Петровић,
наставница Информатике и рачунарства
Да ли је живот само један или постоје и други облици истог? Када бисмо полемисали о томе сигурно би било много опречних ставова, али ми то нећемо чинити, већ ћемо покушати да објаснимо један вид живота који нам нуде књиге. На први поглед може нам се учинити да су оне, књиге, сасвим обични предмети, међутим то би било потпуно погрешно виђење – оне су много више од предмета који нам служи како бисмо испунили „радни задатак”, добили добру оцену или нешто слично томе. Оне живе својим понекад мирним и лагодним животом, а понекад тешким, болним, окрутним… Ликови у њима осећају, пате и воле; смеју се и плачу; решавају тешке математичке задатке или уживају учећи страни језик… Толико тога проживљавају годинама уназад, зато би било врло неумесно и ружно рећи да су књиге само то. Од нас, читалаца, зависи колико ће дата књига бити „живаˮ. У нашим рукама и у нашем уму је моћ очувања истих, али и велика одговорност, зато је потребно да их прво осетимо, а потом и доживимо.
Дана, 23. априла, ученици петог разреда су, путем активности Обогаћеног једносменског рада, израдили пано са цитатима великих умова о књигама. Читајући шта су познати писци широм света говорили о књигама, наши ученици су још једаред показали своју љубав према писаној речи, а својом креативношћу обележили Светски дан књиге.
Јована Крстић,
наставница српског језика и књижевности
У последње време намеће се једно питање – неизбежно и од изузетне важности: како сачувати живот? Верујем да свако од нас има различите одговоре и то је сасвим у реду… Али, оно што не смемо да заборавимо јесте чињеница да смо ми, људи, одговорни за сопствено постојање, односно за живот сам, зато је важно да га свакодневно негујемо, бринемо о њему… Док ово говорим на памети ми је нешто захваљујући чему постојимо, нешто што је истовремено изван нас, али и у нама самима – наша планета. Сведоци смо свакодневног уништавања исте од стране нас, људи. Потребно је да само на тренутак застанемо и запитамо се због чега смо толико немарним према нечему што нам омогућава да дишемо… Данас, 22. априла, ученици наше школе су урадили баш то – застали и дали јасну поруку, путем својих ликовних и литерарних радова, због чега је важно очување планете Земље.
Поводом обележавања Светског дана планете Земље, ученици ОШ „Иван Вушовић”, узели су учешће у конкурсу под називом „Чувам планету јер је моје место једино на свету”. Ученици су учествовали ликовним и литерарним радовима и на тај начин дали допринос очувању наше планете, а у сарадњи са „Зеленом оазомˮ.
Ликовни радови
Литерарни радови
Јована Крстић,
наставница српског језика и књижевности
У недељу, 7. априла одржано је републичко такмичење из енглеског језика у Београду. Представник наше школе, била је Јована Тодоровић, ученица 8/2 разреда. Такмичење је орагнизовано за око 2000 учесника, 7. и 8. разреда. Проверавало се знање из следећих области – разумевање прочитаног, слушање и граматика. Након ових писаних делова, уследио је усмени део такмичења, на који је позвано око 80 ученика. Делови теста су били елиминаторног типа, што значи да је на сваком од њих требало освојити потребан минимум поена да би се добила прилика за усмено одговарање. Наша Јована је први део урадила са масималним бројем поена, други – са једном грешком, и трећи, са неколико поена испод минимума. По укупном броју поена (32 од 45), она је на 5. месту у Републици. Мора се признати, одличан успех, нарочито ако се узме у обзир број кандидата. Браво, Јована, на показаном знању!
Јасмина Јевтић,
наставник енглеског језика
У четвртак, 11. априла, ученици 8. разреда су присуствовали представљању Техничке школе из Ћуприје. Професори који су дошли су говорили о постојећим смеровима и предностима уписивања ове школе. Истакли су могућност брзог запошљавања или лаког уписивања жељеног факултета. Ученици занатско-техничког образовања у трајању од три године, школују се по систему дуалног образовање и изучавају савремене и старе занате који им обезбеђују сигурно запошљавање у фирмама у којима се реализује пракса. За време обављања праксе, ученици примају и новчану надокнаду, што је додатни мотив при уписивању ове школе.
Јасмина Јевтић,
координатор Тима за професионалну оријентацију
Свако од нас је по нечему посебан, другачији… Може нам се учинити да на овом свету не постоје разноликости, да је све истоветно и, донекле, безлично, али ми смо другачијег мишљења. „Сваки је човек звезда за себе” – мисао истинитија од сваке истине. Свако људско биће има свој сјај, а јачина којом ће сијати зависи од његових жеља, залагања, љубави…
Данас, 12. априла 2024. године, били смо сведоци једног посебног исијавања – оног који се родио заједно са сваком прочитаном страницом. Наиме, ученици наше школе су сопствену радост читања, путем читалачких дневника, поделили са нама. Жири, чији су чланови били, Милена Стојковић – директорка Дома културе, Милица Динић – педагог школе и Предраг Барјактаровић – наставник српског језика и књижевности, изабрали су најбоље читалачке дневнике. Ове године, награђени су следећи ученици:
Захваљујемо се свим учесницима и њиховим менторима. Надамо се да ће још много књига наћи свој пут до наших како великих, тако и малих читатеља. И не заборавите да књиге живе све док их читамо!
Јована Крстић,
координатор општинског такмичења