Градимо одрживу будућност, јер не постоји „Планета Б”

Обука и учешће у „Erazmus KA1” пројекту у сарадњи са организацијом „Learning together“ и фондацијом „Темпус“

     У недељи од 14 – 18. октобра. 2024. године, четворочлани пројектни тим наше школе похађао је обуку под називом „Градимо одрживу будућност + не постоји планета Б”, у прелепом граду Порту у Португалији.

     Порто је други по величини и значају град у Португалији, смештен у њеном северном делу. Порто је такође четврто по величини и значају средиште Иберијског полуострва после Мадрида, Барселоне и Лисабона.

     Порто представља средиште северозападног дела Иберијског полуострва. Град је познат и по вину, које носи име овога града. Такође је познат и по Фудбалском клубу ФК Порто који је 1987. и 2004. године био првак Европе.

     Старо језгро града Портоа је од 1996. године под заштитом УНЕСКО-а као светска баштина. Са својим културно-историјским споменицима, импозантним грађевинама, импресивним мостовима на реци Доуро, негованом уметношћу на сваком кораку и љубазним становницима, овај предивни град је оставио незабораван утисак у нашим срцима.

     Тим су чиниле Слободанка Рогановић, наставница биологије и ауторка пројекта под називом „Еко хармонија” са којим је школа аплицирала за ову обуку, директорка Драгана Живановић, наставница разредне наставе Сузана Тодоровић и наставница енглеског језика Драгана Ђокић, а домаћин и организатор обуке била је организација „Learning together” у сарадњи са фондацијом „Темпус” и агенцијом за мобилност и програме Европске уније „ЕразмусПлус”.

     Током првог дана обуке дефинисали смо климатске промене као дугорочне промене у температури и временским приликама.

     Ове промене могу бити природне, условљене кретањем сунца, метеорима, вулканима, тектонским поремећајима и другим природним феноменима.

          1800. година се узима за почетак повећаног утицаја људских активности на климатске промене, првенствено због коришћења фосилних горива као што су угаљ, нафта и гас.

• Услед климатских промена долази до глобалног загревања, тј. појачања ефекта стаклене баште. Овај ефекат је природни феномен који је важан за планету Земљу јер је одржава топлом. Међутим, његово неконтролисано појачање је веома штетно. Главне људске активности које појачавају ефекат стаклене баште и проузрокују климатске промене су сеча шума, производња хране, конзумеризам (потрошња), производња енергије и транспорт добара, што доводи до повећане емисије ЦО2 у атмосферу и катастрофалних последица на глобалном нивоу, које укључују глобални пораст температуре, пораст киселости морске воде, суше, пожаре, отапање глечера, повећање нивоа мора, ризика од полава, губитка биљних и животињских врста, несташице хране, угроженог здравља људи, сиромаштва, миграција…
• Како се борити против климатских промена?

     Смањењем емисије штетних гасова у атмосферу; Адаптацијом на предвидиве догађаје како би се ефекат климатских промена минимизирао (на пример превентивне активности против поплава); Бољим управљањем отпадом, смањењем потрошње; Очувањем биодиверзитета.

     Тема другог дана обуке била је „Одрживи развој”, који представља бригу за квалитет живота, не само у садашњости, већ и за будуће генерације, заштиту виталних ресурса, повећање фактора друштвене кохезије и једнакости, осигуравање економског раста који се не коси са заштитом животне средине.

     Упознали смо се са циљевима Миленијумског самита, потписаним у Њујорку 2000. године и различитим начинима на који се земље потписнице труде у остваривању истих; научили разлике између линеарне и циркуларне економије; шта је то „Дан еколошког дуга” и како га израчунати и одложити; како израчунати свој „Карбонски“ и „водени” отисак; и добили много савета за смањење конзумеризма и допринос одрживом развоју:

• Не купуј импулсивно (обрати пажњу на снижења, купуј по списку, не иди у куповину гладан).
• Користи мање пластике (кажи „не” производима за једнокаратну употребу – сламчице и слично; бирај производе који нису „вишеструко упаковани”; искористи поново теглице, кутије од сладоледа и слично; носи свој цегер за куповину).
• Храни се тако да подржиш одрживи развој, штеди воду(поштуј циклус хране – на пр.реци „не” јагодама у децембру; купуј од локалних продаваца, свеже, органско, узгајај своју храну, компостирај; избегавај да бацаш храну; замрзни, поново употреби, инсталирај редукторе за воду на славинама, затвори воду док се сапуњаш или переш зубе, сакупљај кишницу, напуни машину за прање веша или суђа, не укључуј полу-празну).
• Бирај одрживу гардеробу и намештај (имај мање одеће, али нека буде квалитетнија; купуј половно; не купуј импулсивно; донирај или продај одећу коју не носиш; поправи уместо да бациш; преправи аксесоаре, на пр. накит, и стари намештај).
• Електрични уређаји: поправи уместо да бациш, рециклирај;
• Е-отпад! – компресуј документ који шаљеш; користи линкове уместо атачмента (прилога); редовно празни своје „поштанско сандуче” и одвоји мало времена да се одјавиш се са мејлинг листа сајтова и портала који ти шаљу промоције које не отвараш и не читаш; разговарај са особом уместо да јој пошаљеш мејл.

     Тема трећег дана обуке било је управљање отпадом, па смо дефинисали разлику између смећа и отпада, и дискутовали о хијерархији активности у процесу управљања отпадом и претварања истог у нови ресурс.

     Такође смо сазнали много о сортирању отпада и рециклажи, што ће представљати главну окосницу наших будућих активности у оквиру овог пројекта.

     Четврти дан обуке провели смо у рециклажно-едукативном центру „Липор” који се налази у месту Маиа надомак Порта.

     У „Липору” смо све научено видели у пракси: сортирање отпада, почетне фазе рециклаже, радионицу за поправку кућних електричних апарата и претварање отпада у нове корисне или декоративне предмете, различите начине производње компоста, воћњак и баште за едукацију становништва за производњу органске хране, као и њихов импресивни парк за игру и шетњу са стазама за трчање и рекреацију који је направљен на некадашњој депонији претвореној у зелену површину.

     Пети дан едукације био је резервисан за разговор на тему пластике, загађења и заштите океана и вода у ширем смислу.

     Научили смо све о врстама пластике, њеној производњи, коришћењу и рециклажи, као и о животном циклусу појединих пластичних производа. Такође смо се упознали са врстама микропластике и њеној штетности по здравље људи.

     Завршетак овог последњег дана обуке заокружен је доделом сертификата и мноштвом идеја које су се током обуке родиле и које ћемо у наредном периоду имплементирати у свакодневне школске активности.