Смотра читалаштва „Читалићи 2021.”

 

     Књига је увек била и биће човеков најбољи друг! У тренуцима када у спољашњем (реалном) свету постане мрачно, онда када завлада тескоба или кад се, пак, тело умори од рада који живот намеће, отварају се врата једног другачијег света – оног који нам припада онолико колико ми припадамо њему. Може нам се учинити да постоји само један свет – овај у којем живимо. Међутим, то је варка или, ако хоћете, заблуда нашег ума. Вековима уназад, у различитим пределима наше планете, на полицама и у кутијама, отварани или пак недирнути, мирно чекају на нас – да их откријемо и доживимо. У њима сусрећемо себе саме, своје пријатеље, познанике, људе знане и незнане. Из тих светова зрачи живот пун живота – онакав какав уистину јесте и онакав какав би могао бити. Са сваком новом страницом, која је део света књиге, открива се један облик постојања – јединствен и непоновљив. Магичан сплет речи и снага којом зраче, уче нас неком лепшем виду постојања; подсећају на важност хармоније и складности; говоре нам о суштини која је давно некуд залутала.

     Данас смо, нажалост, постали сведоци културног мрака. Задесило нас је једно свеопште слепило – слепило проузроковано духовном немаштином. Све више пажње посвећује се вањском изгледу – оном који ће ишезнути са првом бором. Нико или ретко ко данас тежи да нахрани своју знатижељу, да обуче своје мисли и прогледа заувек. Много је питања, али још више изговора због чега је дошло до тога, стога их ми нећемо ни постављати. Окренућемо се оним људима којима ти изговори и оправдања нису потребни; онима који увиђају истинске вредности живота; онима који воле и који нас љубави учи – окренућемо се Читалићима – тој чудесној планети која окупља све друге светове око себе, која их с радошћу ишчекује и безусловно прихвата! Знамо да у животу праве ствари никада не иду лако: увек се нађе понека препрека, амбис који је немогуће прескочити, непроспаване ноћи, дани који се годинама мере и још много тога приде. Све ове ствари многима могу изгледати страшно – сам њихов гласовни сколп чини да задрхтимо… Међутим, за људе који су предани свом послу, који живе оно што раде – за оне чија је воља и љубав толико јака да обједини један народ, препреке нема, тако да је није било ни ове године. Услед пандемије изазване корона вирусом, лет свих нас био је привремено отказан. Чекајући да планета оздрави, нисмо заборавили на важност живљења. Више но икада било је потребно пронаћи лек, не само за опаку болест која нас је задесила, но и за душу. И пронашли смо га: у књигама, страницама које су нам отварале нове светове; у речима које мисле и живот творе. Ти наши светови оживели су 29. маја, у Алексинцу, на платоу испред Дома културе. Наиме, на том месту, у предивној земљи Читалића, појавили су се: Мачак Тоша и његова дружина крај старе воденице; Пинокио и остарели Ђепето, Јованче са својим хајдуцима и многи други. На сликовит и посве оригиналан начин, оживели су бајковити светови деце из целе Србије.

     Наша школа је и ове године била део те бајке. Испред Основне школе „Иван Вушовић” прорадио је деда Тришин млин, мачак Тоша је упловио у још једну авантуру са својим другарима – својом глумом, костимима и љубављу, ученици наше школе су са поносом и дечјом радошћу представили део ове, свима познате, приче. Али наша бајка се ту не завршава. Наиме, иако обимом невелико, место Ражањ обилује културно-историјским наслеђем, али и познатим личностима које су нас својом уметношћу, појавом самом, задужиле. Тако су се, ове године, на нашем штанду нашла два позната имена –  Властимир Ђуза Стојиљковић и Милија Вуковић. Радост и лепоту читања употпунила је песма наших ученика – она коју је певао чувени „глумачки Орфеј”. Посвећеност, љубав и залагање допринели су томе да наша школа освоји друго место на републичком нивоу такмичења, у категорији Читалићи гласници. Поред тимског рада наставника, учитеља и ученика, велики допринос дали су и: Марија Славковић – чланица удружења „Етно конац”, Гвоздена Живковић, Марија Петковић и власник локалног предузећа „Таштина кухиња” из Ражња, Дејан Стамболић.

     „Да до неба могу стићи, знају само Читалићи” – слоган је који се невидљивим лествицама успиње до самих звезда са којих силаска нема. У рукама остаје небески сјај, док душа сваког појединачног учесника постаје богатија за једно ново искуство – један нови свет. Да није немогуће бити део читавог универзума, доказује нам тајанствена земља Читалића – тај бескрај који у себи сједињује све остале светове. Део тог света била је и наша ученица седмог разреда, Марија Петровић, која је у категорији Креативци добила захвалницу за учешће Читалачким дневником.