Едукација деце од најранијег узраста је кључна када је у питању развијање свести о заштити животне средине, управљању отпадом и рециклажи. Развијање правилних навика у детињству и младости преноси се на цео живот. Није довољно задржати се на разговору или само говорити деци шта да раде, већ им треба показати како изгледају позитивне навике рециклирања и управљања отпадoм, пружити им прилику да учествују у креирању, подстаћи их на акцију и наградити за постигнути резултат.

     Подстакнути идејом да рециклажа и очување животне средине треба да буде стил живота, пријавили смо се на наградни конкурс „Конструкција од отпада”. Конкурс је организовала француско-српска привредна комора за ученике четвртог разреда. Сам назив пројекта „Уради нешто драстично да смеће постане фантастично” инспирисао нас је да се запитамо каква је сада наша околина и каква би требало да буде.

Пројекат смо симболично назвали „Дрво живота”.

     Идеја је била да се по нивоима представи загађење животне средине. Први ниво представља највиши степен загађености. Наиме, индустријализација и нове технологије су те које су допринеле томе да наша околина, а и ми заједно са њом, будемо изложени великој опасности. У првом нивоу нема живог света јер је све загађено.

     Други ниво представља, симболично, градску средину. Циљ нам је био да прикажемо како и на који начин саобраћај и велики број зграда утичу на саму природу и на људе. У овом нивоу нема зелених површина, већ само по које исушено стабло које упућује на то како је урбанизација један вид уништавања животне средине.

     Трећи ниво, или међупростор, представља регенерацију природе. У овом нивоу желели смо да представимо обнову животне средине. Сам процес обнове није једноставан и захтева више времена, али на овом нивоу почиње да се буди свест о очувању околине.

     Четврти ниво представља природу онаковом каква би требало да буде – зелена и са доста живог света.

     Пети ниво представља највиши степен очувања природе. Средишњи део петог нивоа представља „Дрво живота” као центар света и, симболично, оно без чега не можемо – кисеоник.

 

     „Дрво живота” постављено у холу школе подсећа нас да није све изгубљено и да деца знају и могу да сачувају планету.

Сузана Тодоровић,
                                       наставник разредне наставе