Живот је једно непрестано ковитлање између прошлог, садашњег и будућег тренутка. У том комешању времена, одигравају се титанске борбе – оне којих некада ни сами нисмо свесни. У тој и таквој борби дајемо све или не дајемо ништа. С обзиром на то да живот нема цену, да је сваки тренутак драгоцен и непоновљив, грлимо га и стежемо јаче, не би ли нас предухитрио.  Такође, једна дубља, вечна истина, говори нам о томе да су живот они – наша деца. Они су све(т)! На овој планети не постоји ништа чистије од њих. Они су небо, вода, дуга… Ако погледате у лице ма ког детета, видећете бескрај у њиховом погледу; питкост њихових срца; дугу у њиховом осмеху која се не може поредити ни са једном другом. И зато, сваки наш тренутак треба да буде усмерен према њима – они су ти који нас животу уче – живот сам. Самим својим постојањем боје наше животе, држе нас и охрабрују да наставимо даље.

     Тим нашим херојима некада предстоје тешке борбе, оне које живот намеће… Чак и у таквим тренуцима, они нас бодре, дају снагу и подсећају на драгоценост живљења. Један од тих хероја је и Доротеа, која нас је ујединила и чији осмех смо исцртавали. Наме, наша школа је учествовала у хуманитарној акцији коју је спровело Удружење за превентивну педијатрију Србије, под слоганом „Обоји свет шареним бојама, нацртај осмех маленим херојимаˮ. Циљ ове хуманитарне акције био је прикупљање новчаних средстава за девојчицу Доротеу и обележавање светског дана деце оболеле од рака (15. 02.).

     Ученици наше школе су још једанпут показали своје велико срце, своју спремност да помогну, пруже руку и дају све од себе не би ли помогли. Вођени својим наставницима, учитељима, стручним сарадницима, а пре и и изнад свега својом хуманошћу, исцртавали су жеље за малу Доротеу и писали писма као знак подршке и љубави. Чиста, искрена и урођена дечја жеља за пружањем помоћи, резултирала је тиме да је наша школа проглашена најбољом. За свој ликовни рад, у категорији млађих разреда, награђена је ученица 4₇ – Ивана Никодијевић. Ивана је освојила другу награду. У категорији старијих разреда, друго место освојио је Вељко Миловановић, ученик 8₂, док је треће место освојила Катарина Радосављевић, ученица 5₁.

     Можда је ово казивање требало отпочети као бајку, јер оно што снага воље може да уради право је чудо. Да свако од нас има чаробни штапић у рукама, показали су нам наши ученици – њихов је, овог пута, био у облику четкица, бојица и блока – срцем држани, створили су магију. Свим срцем се надамо да ће ова бајка имати срећан звршетак! До тада, пронађите свој чаробни штапић и придружите се нашим ученицима!