Смотра читалаштва „Читалићи 2021.”

     Књига је увек била и биће човеков најбољи друг! У тренуцима када у спољашњем (реалном) свету постане мрачно, онда када завлада тескоба или кад се, пак, тело умори од рада који живот намеће, отварају се врата једног другачијег света – оног који нам припада онолико колико ми припадамо њему. Може нам се учинити да постоји само један свет – овај у којем живимо. Међутим, то је варка или, ако хоћете, заблуда нашег ума. Вековима уназад, у различитим пределима наше планете, на полицама и у кутијама, отварани или пак недирнути, мирно чекају на нас – да их откријемо и доживимо. У њима сусрећемо себе саме, своје пријатеље, познанике, људе знане и незнане. Из тих светова зрачи живот пун живота – онакав какав уистину јесте и онакав какав би могао бити. Са сваком новом страницом, која је део света књиге, открива се један облик постојања – јединствен и непоновљив. Магичан сплет речи и снага којом зраче, уче нас неком лепшем виду постојања; подсећају на важност хармоније и складности; говоре нам о суштини која је давно некуд залутала.

     Данас смо, нажалост, постали сведоци културног мрака. Задесило нас је једно свеопште слепило – слепило проузроковано духовном немаштином. Све више пажње посвећује се вањском изгледу – оном који ће ишезнути са првом бором. Нико или ретко ко данас тежи да нахрани своју знатижељу, да обуче своје мисли и прогледа заувек. Много је питања, али још више изговора због чега је дошло до тога, стога их ми нећемо ни постављати. Окренућемо се оним људима којима ти изговори и оправдања нису потребни; онима који увиђају истинске вредности живота; онима који воле и који нас љубави учи – окренућемо се Читалићима – тој чудесној планети која окупља све друге светове око себе, која их с радошћу ишчекује и безусловно прихвата! Знамо да у животу праве ствари никада не иду лако: увек се нађе понека препрека, амбис који је немогуће прескочити, непроспаване ноћи, дани који се годинама мере и још много тога приде. Све ове ствари многима могу изгледати страшно – сам њихов гласовни сколп чини да задрхтимо… Међутим, за људе који су предани свом послу, који живе оно што раде – за оне чија је воља и љубав толико јака да обједини један народ, препреке нема, тако да је није било ни ове године. Услед пандемије изазване корона вирусом, лет свих нас био је привремено отказан. Чекајући да планета оздрави, нисмо заборавили на важност живљења. Више но икада било је потребно пронаћи лек, не само за опаку болест која нас је задесила, но и за душу. И пронашли смо га: у књигама, страницама које су нам отварале нове светове; у речима које мисле и живот творе. Ти наши светови оживели су 29. маја, у Алексинцу, на платоу испред Дома културе. Наиме, на том месту, у предивној земљи Читалића, појавили су се: Мачак Тоша и његова дружина крај старе воденице; Пинокио и остарели Ђепето, Јованче са својим хајдуцима и многи други. На сликовит и посве оригиналан начин, оживели су бајковити светови деце из целе Србије.

     Наша школа је и ове године била део те бајке. Испред Основне школе „Иван Вушовић” прорадио је деда Тришин млин, мачак Тоша је упловио у још једну авантуру са својим другарима – својом глумом, костимима и љубављу, ученици наше школе су са поносом и дечјом радошћу представили део ове, свима познате, приче. Али наша бајка се ту не завршава. Наиме, иако обимом невелико, место Ражањ обилује културно-историјским наслеђем, али и познатим личностима које су нас својом уметношћу, појавом самом, задужиле. Тако су се, ове године, на нашем штанду нашла два позната имена –  Властимир Ђуза Стојиљковић и Милија Вуковић. Радост и лепоту читања употпунила је песма наших ученика – она коју је певао чувени „глумачки Орфеј”. Посвећеност, љубав и залагање допринели су томе да наша школа освоји друго место на републичком нивоу такмичења, у категорији Читалићи гласници. Поред тимског рада наставника, учитеља и ученика, велики допринос дали су и: Марија Славковић – чланица удружења „Етно конац”, Гвоздена Живковић, Марија Петковић и власник локалног предузећа „Таштина кухиња” из Ражња, Дејан Стамболић.

     „Да до неба могу стићи, знају само Читалићи” – слоган је који се невидљивим лествицама успиње до самих звезда са којих силаска нема. У рукама остаје небески сјај, док душа сваког појединачног учесника постаје богатија за једно ново искуство – један нови свет. Да није немогуће бити део читавог универзума, доказује нам тајанствена земља Читалића – тај бескрај који у себи сједињује све остале светове. Део тог света била је и наша ученица седмог разреда, Марија Петровић, која је у категорији Креативци добила захвалницу за учешће Читалачким дневником.

     На деветој по реду интернационалној језичкој олимпијади под називом „Хипо – енглески без граница“ ове године учествовало је седам ученика наше школе, а четворо њих обезбедило је место у полуфиналној рунди такмичења: Немања Ђокић (6/1) у категорији Hippo2, Урош Војиновић (5/1) – Hippo1; и две девојчице млађих разреда у категорији Little Hippo – Лена Радосављевић (2/1), Лена Спасојевић (3/1). Уколико успешно савладају и другу (полуфиналну) рунду 28/29. маја, они ће имати прилику да бране боје Србије на финалном нивоу који ће се, ако епидемиолошка ситуација дозволи, одржати у Италији.

     О овом популарном такмичењу, утисцима из Италије и досадашњим искуствима разговарали смо са координатором такмичења за Србију, Борисом Кирћанским.

     – Борисе, која је Ваша улога у тиму Србије, и колико људи ради на организацији такмичења у нашој земљи?

     – Обављам улогу координатора Хиппо олимпијаде за Србију, најпрецизније речено то значи да помажем школама и колегама око организације саме олимпијаде. У Хиппо тиму смо сви волонтери, тренутно у Хиппо Србија тиму има десетак волонтера, који исто као и координатори школа и наставници у своје слободно време раде све како би деци омогућили да кроз Хиппо провере своје знање енглеског језика.

     – Колико је ученика из Србије учествовало у прелиминарној рунди ове године? Да ли је број већи или мањи у односу на претходне године и шта утиче на број пријављених по Вашем мишљењу?

     – У целом свету је КОВИД допринео смањењу броја такмичара али је интересантно да се повећао број држава учесница и школа. Ове године у Србији смо имали децу из преко 100 редовних и приватних основних и средњих школа као и ученике из центара за учење страних језика, све укупно по подацима које поседујем преко 2000 учесника.

     – Знамо да на такмичењу учествује много земаља. Да ли знате њихов тачан број? Како је Хипо успео да прерасте у олимпијаду?

     – На основу последњих извештаја ове године смо имали у прелиминарној рунди децу из 68 држава са три континента, Европе, Африке и Азије. Хиппо има употребну вредност, поштује веома прецизна и строга правила и не одступа од зацртаних стандарда.

     По мом скромном мишљењу, разлог за светски успех Хиппа су наше колеге из школа које су „усвојиле“ Хиппо олимпијаду, и успех је постигнут захваљујући  несебичном раду  школских хиппо координатора и професора

     – Колико такмичара из једне земље могу да дођу до финалне рунде? Можете ли да нам објасните процес селекције?

     – Најбољи кандидати (у том моменту) на основу полуфиналних испита улазе у финале. Не постоји тачно одређен број финалиста из државе који улазе у финале. Сматрамо да је управо то и велика мотивација свој деци. Није битно одакле си, у коју школу идеш, у Хиппо финале води само знање.

     – Какве утиске носите из Италије, колико траје и како изгледа дружење и такмичење у финалној рунди?

     – Утисци су феноменални, Хиппо финале траје 3 дана, што даје времена и за такмичење али и за дружење. Кандидати стижу у петак/суботу у хотеле, који су на обали мора, где их дочекује Хиппо тим и смешта у собе, затим имају слободно време после кога имају састанак за оријентацију где им се даје сатница недељног такмичења. Током дана су организоване радионице како за такмичаре тако и за менторе у пратњи. Само такмичење почиње у недељу ујутру и траје до раног поподнева, а између сесија су паузе које кандидати могу провести на плажи, у играоници или шетњи. Свечано проглашење победника је резервисано за недељу увече. У понедељак кандидати и професори имају организовану посету Венецији и затим настављају пут до својих кућа

     – Нашим ученицима сваке године недостаје веома мали број поена за пролазак у финале, стиче се утисак да је то јако тешко. Шта бисте саветовали полуфиналистима, који је најбољи пут до циља?

     – Учење увек доведе до циља, можда тај циљ не буде Хиппо финале али радом, трудом се увек дође до циља. Увек напомињем: Хиппо је намењен свима, и онима који одлично владају језиком и онима који само желе да провере тренутно знање. Важно је имати мотивацију да се стално и константно напредује јер учење не престаје са школом, оно је целоживотни процес.

     – Шта Вас нисмо питали а желели бисте да нам кажете?

     – Питања су одлична и веома прецизна. Захваљујем се на позиву, велика ми је част што сте ме позвали. Пуно среће у даљем раду вам желим.

     – На крају желимо и ми Вама да се захвалимо на одговорима, на досадашњој одличној организацији и сарадњи, и да Вам пожелимо пуно успеха у даљем раду. Надамо се дружењу са Вама и новим Хипо добрим резултатима!

                                                                                                                                               Новинарска секција

Дај речи густе ко смола

И речи као крв неопходне

За наше празне руке бола

Подигнуте у светло подне.

Дај ону страшну реч што тоне

Још непробуђена у мрак меса

Од које груди мукло звоне

Као негледана кап небеса.

Дај речи које имају тело

И у телу срце црвено,

Све оне које ће горко чело

Наћи у свету разбијено.

Дај речи горде ко мач топола

За наше празне руке бола.

(„Руке бола”, Стеван Раичковић)

     Много је дана које проведемо ћутећи. Још више је неизговорених речи – оних које се обликују у нама самима. Вековима уназад песници су настојали да пронађу савршену реч – ону која ће додирнути не само ум и срце, већ и душу саму. Да су успели у томе, говори нам чињеница да данас имамо безброј песама чија је тема врло комплексна, а ипак тако једноставна – живот сам. Залазећи у сваки сегмент људског постојања, песма нам отвара чудне светове који, истовремено, припадају свима и никоме.

     Педесет и друга смотра рецитатора подсетила нас је како је лепо казивати стихове наших великана и тиме евоцирати прошлост, живети садашњост и сагледавати будућност. Ученици наше школе су 29. априла својим рецитацијама употпунили Општинску смотру рецитатора. На окружни ниво такмичења директан пласман остварили су ученици како млађих, тако и старијих разреда.

Ученици млађих разреда:

I место – Маша Вујчић

II место – Лена Радосављевић

III место – Милица Стевић

Ученици старијих разреда:

I место – Уна Крстић

II место – Анђела Пешић

III место – Матеја Вујчић

     У уторак, 11. маја, одржана је Окружна смотра рецитатора у Нишу. Ученица наше школе, Милица Стевић, освојила је треће место. Кажу да се добар глас далеко чује – тако да, и овог пута, наш није изостао. Све похвале нашим ученицима, учитељима и наставницима који су својим трудом, залагањем и самим присуством учинили посебном ову Педесте и другу смотру рецитатора!

     Ученички парламент ОШ „Иван Вушовић“ у Ражњу, у сарадњи са наставником информатике и психологом школе, сваког месеца спроводи акцију „Друг месеца.“

     Ова акција има за циљ промовисање демократске културе у школи.

     Сваког последњег ЧОС-а у месецу, ученици анонимно на папирићима записују име ученика који је по њима тог месеца био најбољи друг. Том приликом наводе и због чега су се одлучили баш за тог ученика или ученицу. На овај начин ученици имају прилику да искажу и на демократски начин одаберу вредности за које се залажу.

„Чувам планету, јер је моје место једино на свету”

     Ништа није вредније од очувања живота – једног јединог – нашег, посебног. То чување и неговање најдрагоценијег дара не захтева превише труда: довољно је само да уредимо свет око себе. Међутим, често, ужурбани и понекад неодговорни, заборавимо на то. У људској је природи да не ослушкује зов природе која моли за мало пажње. Када бисмо само за тренутак застали и ослушнули оно што нам планета поручује, схватили бисмо колико смо је занемарили; увидели бисмо да смо за недостатак „дисања плуним плућима” криви ми – и нико више! Зато, ујединимо се! Нека наше руке буду испружене сваког дана, а не само 22. априла! Нека наш видик буде окружен дугиним бојама, а не сивилом и мраком! И нека наша срца прате ритам хармоније која влада у природи, јер човек и природа су једно биће – јединство од којег зависи и живот и смрт!

Поводом обележавања Светског дана планете Земље, ученици наше школе су, заједно са својим учитељима и наставницима, приказали и указали на значај очувања наше планете. Њихови ликовни радови говоре свим језицима света, а литерарни радови сликају најлепше пределе – онако како само чиста дечја љубав то уме!

     Резултати учешћа на конкурсу „Чувам планету, јер је моје место једино на свету” у организацији удружења грађана „Зелена оаза“ Ражањ.

I категорија – ученици првог и другог разреда:

1. место – Анђелка Миленовић, II₁, Ражањ
2. место – Емилија Милошевић, I₁, Ражањ
3. место – Неда Петковић, I₈, Рујиште

II категорија – ученици трећег и четвртог разреда:

1. место – Даница Радојевић, IV₈, Рујиште
2. место – Николина Петковић, IV₈, Рујиште
3. место – Катарина Радосављевић, IV₈, Рујиште

III категорија – ученици петог и шестог разреда:

1. место – Јован Стојановић, V₂, Ражањ
2. место – Уна Крстић, V₂, Ражањ
3. место – Андреј Павловић, VI₁, Ражањ

IV категорија – ученици седмог и осмог разреда:

1. место – Марија Петровић, VII₁, Ражањ
2. место – Михајло Павловић, VIII₁, Ражањ
3. место – Лукас Ивановић, VII₁, Ражањ

          Пи дан смо обележили са наставницом информатике и рачунарства у дигиталном облику због пандемије и преласка на онлајн наставу.

     14. марта се обележава Дан броја Пи, а прослава овог празника почела је на овај дан, управо зато, што приближна вредност броја Пи износи 3,14. Други разлог је то што је 14. марта рођен Ајнштајн.

     Ни један број није изазвао толику пажњу јавности.

     Приближна вредност овог броја је 3,14159, а дефинише се као однос обима и пречника круга, или као однос површине круга и квадрата над његовим пречником. Број пи је ирационалн број и број његових децимала је бесконачан. До данас је познато више од 31 400 милијарди децимала броја Пи. Број Пи је саставни део математике али је неопходан и у разним областима физике и астрономије, биологије (структура ДНК), географије, архитектуре, па чак и у педагогији – јер је потребно научити ирационалне бројеве. Међу обожаваоцима броја Пи налази се мноштво научника али и уметника. Неки од њих су инспирисани бројем Пи написали и композиције.

     Ученици у ОШ ,,Иван Вушовић“ у Ражњу су били креативни и обележили Дан броја Пи, кроз цртеже, музику, кулинарство и истраживачке радове (презентације) на тему Ајнштајна и броја Пи.

     Ученици су припремали материјал уз радионицу „Са Пи на ти“ реализовану у оквиру Виртуелног научног клуба у оквиру Центра за промоцију науке.

     Ученички парламент ОШ „Иван Вушовић“ у Ражњу, у сарадњи са наставником информатике и психологом школе, сваког месеца спроводи акцију „Друг месеца.“

     Ова акција има за циљ промовисање демократске културе у школи.

     Сваког последњег ЧОС-а у месецу, ученици анонимно на папирићима записују име ученика који је по њима тог месеца био најбољи друг. Том приликом наводе и због чега су се одлучили баш за тог ученика или ученицу. На овај начин ученици имају прилику да искажу и на демократски начин одаберу вредности за које се залажу.

Нашим суграђанкама на њихов дан

     Поводом Дана жена, Ученички парламент наше школе организовао је акцију дељења пригодних поклона дамама запосленим у јавним установама нашег града. Поклоне смо направили уз помоћ наставнице Ликовне културе, школских библиотекара и Тима за естетско уређење школе, а биле су то тродимензионалне честитке у облику броја 8. Ученици седмог и осмог разреда извели су ову акцију и обрадовали наше суграђанке.  

     Посетили су Дом здравља, Општину, Дом културе, Социјалну службу, државну апотеку, дечји вртић ,,Лептирићи”, пошту, банку, полицијску станицу…

     Уручили смо дамама наш мали знак пажње и пожелели им срећан Осми март са жељом да проведу овај, а и сваки наредни дан у добром здрављу и окружене љубављу. Ова акција била је уједно и подсећање женама да треба да цене себе у што већој мери, јер су оне важне и без њих овај свет не би био исти.

Акција „Читајмо гласно“

     Међународни дан читања, под слоганом „Читај – маштај“, ове године обележен је 26. 02. 2021. године заједничим пројектом школске библиотеке и свих учитеља и наставника наше школе. Наиме ученици од првог до осмог разреда учествовали су у овој активности са циљем неговања љубави према писаној речи и утемељивања навике читања, не само школске лектире већ и других садржаја попут дечијих часописа и популарне литературе за децу и младе.

     Активности су реализоване током редовне наставе, на часовима српског језика и ЧОС-а. Ученици су се радо укључили и читали су својим друговима одломке из омиљених штива, а наставници су их упутили у важност свакодневног читања, не само ради савлађивања саме технике доброг читања, већ и ради богаћења речника и проширавања видика. Разговарало се о значају читања од најранијег детињства, да ли су њима родитељи, баке и деке читали бајке и како је то утицало на њих. Говорило се о томе како читањем ширимо видике и боље разумемо и ценимо себе и друге, прихватамо разлике, како обогаћујемо свој речник који може бити од велике важности за даље школовање и посао. Предност читања је и у томе што јача самопоуздање, забавља нас, побољшава концентрацију, а и бесплатно је. Увек у библиотеци, било школској или градској, може се узети књига на читање, а доста књига је доступно и преко интернета.

     Активности у свим одељењима у матичној школи и издвојеним одељењима су документоване фотографијама и коментарима наставника. Фотографије можете погледати у фото галерији.

Међународни дан борбе против вршњачког насиља

     Сведоци смо свакодневног померања граница, како оних територијалних, тако и оних других, важнијих – граница међуљудских односа. Редовно узмичемо због погрешно направљених корака према нама: стрепимо, тугујемо, ћутимо… Или, са друге стране, вођени изреком „Узврати истом мером”, постајемо они због којих ће се правити корак уназад, постајући на тај начин симбол лажне надмоћи и застрашивања. Не проналазећи лепоту у речима које греју душу, у рукама које су ту да нас подигну када паднемо, у погледу љубави и поштовања, постајемо марионете у рукама беса и мржње – постајемо лажни људу вођени лажним „вредностима”. Мора ли тако? И није ли улога сваког човека баш то – бити Човек? И зар сваки дан не би требало да буде „последња среда у фебруару”? Мишљења смо да је потребно свакодневно говорити о овој теми, јер она није само наша садашњица, од ње, умногом, зависи и читава будућност. Развијајући и негујући толеранцију међу ученицима стварамо један другачији поглед на свет и људе – беспрекорно чист у својој невиности.

Наставите са читањем БУДИ МИ ДРУГ →