Пре много векова отпочело је једно ново раздобље – оно које је крчило пут будућим нараштајима. Живећи годинама у мраку, српски народ је давне 1175. године прогледао – тада се родила светлост коју и дан-данас пратимо. Чини се као да до тог тренутка ништа и није било, да ништа није важило – да се није постојало. Ако боље сагледамо историјске околности, ако дубље ослушнемо оно што нам прошлост казује, ако отворимо срца и истински проникнемо у саму суштину, видећемо да је, заиста, тако. Непроходним и трновитим стазама живота малобројни ходају и то је оно што називамо храброшћу. Међутим, онај који те стазе рашчишћава за друге, а не себе ради, много је више од храброг човека. Када бисмо тражили прави назив за такву особу, не бисмо га пронашли, јер се оно узвишено, топло и људско речима не казује, већ целим бићем осећа. Српски народ је осећао, као што осећа и данас, као што ће увек и осећати присуство свог пастира – родоначелника српске књижевности, утемељитеља српске цркве и првог српског просветитеља – осећаће дух Светог Саве и Светосавља.
Данас, више но икада пре, не смемо скренути са пута који нам је Свети Сава учинио проходним; не смемо заборавити своју веру, своје школе; чињеницу да смо сви људи и да, као такви, представљамо јединство. Не смемо заборавити људскост у свакоме од нас – то најјаче и најсветије оружје које имамо! Зато, благошћу и љубављу, учинимо да сваки наредни корак буде одмерен овим вредностима – корачајмо путем који нас је створио једном давно: одржавајмо га, волимо и поштујмо, јер ми „другог пута и немамо”!
А они, наша деца, показиваће нам увек, као што су то и данас учинила, да српски народ није уснио, устукнуо; да су солидарност, љубав и знање и даље присутни – да још увек пратимо светлост и светост нашег Светог Саве. Својим рецитацијама и приредбама, још једаред, су нам показали како само људи великог срца могу бити истински богати! Подсетили су нас на ону давно заборављену истину да се „добар глас далеко чује” – њихов је, данас, пркосио свим даљинама, оставши забележен за сва времена!
„Останите у подвизима ка добру. Ни на десно, ни на лево, него по сили, колико ко има снаге, царским путем теците, сетивши се што јесте”! Свети Сава