Стижу хладни јануарски дани,
они у којима никако не остајте сами.
Нека ваше руке буду рукавице меке,
за оне блиске, напуштене и далеке.

И нека љубав засветлуца у вашим очима,
нека траје, блиста и шири се ноћима.
Угрејте душе миром и праштањем,
обојте живот сновима и маштањем.

Пригрлите сваки наредни тренутак,
као најмилији, најпосебнији кутак;
продужите га на период трајања живота,
не би ли се указала она скривена лепота.

Заволите снажно и још снажније;
живите боље, срећније, одважније!
Будите нечија вода,
источник живота, љубав и слобода!

Постаните весници радости,
покретачи непролазне младости!
Следите своје звезде,
чак и онда када одмичу, језде…

Уживајте у лепоти духовног мира.
тог блаженог, непроцењивог додира!
И нека вам предстојећи празници донесу само најбоље,
јер људска душа не заслужује ништа мање!

Јована Крстић,
наставник Српског језика и књижевности

     Време пребрзо пролази. Не стигнемо ни да удахнемо, а већ смо на средини новог дана… Кажу да то тако бива у животу, а ми се миримо са тим као да је истина. Када бисмо сагледали ствари из правог угла, схватили бисмо да грешимо; да у тој јурњави са животом губимо оне праве вредности, а са њима, као по инерцији, и себе. Почетак године нас увек опомене на то – јавља се као светионик који показује пут изгубљеним морнарима. Говори нам да треба да блистамо као у новогодишњој ноћи; да будемо спокојни као на Бадње вече; радосни као за време Божића… Прича нам исту причу сваке године, а ми као да остајемо глуви на све то. Зато, ове године, ми вам желимо да ослушнете поруке празника, удахнете прозрачан, чист јануарски ваздух; да праштате и волите целим бићем, јер то је обавеза свих нас – она која није наметнута, већ урођена!

Срећне празнике жели вам колектив ОШ „Иван Вушовићˮ!