ДЕЧЈА НЕДЕЉА
Љубав, чистота и честитост – појмови су који држе овај свет у целости. Без њих ми не постојимо, не живимо нити можемо одредити себе као бића. Није истина да свако од нас мора поседовати бар једну од наведених ствари – оне постоје у нама, добијамо их рођењем и развијамо и негујемо током живота. И није ово нека мудрост, ово је истина коју свако може видети ако пажљиво погледа у лице ма којег детета. Да, деца су та која држе овај свет – наша нада, упориште – наш спас! Она, заиста, имају крила, али да бисмо их видели, морамо их пустити да лете – да нас подсете на чувену Гетеову истину, да „(и) највећи човек у срцу увек остаје детеˮ!
Током Дечје недеље она – деца – су развила своја крила и извела најлепши лет до сада. Својим неупрљаним, огромном срцима дала су нам лекцију о смислу постојања; подсетила нас на љубав као најјаче оружје у боју против свега, свакога…; уверила нас у то да доброта још увек постоји и да је и даље највећа врлина којој се све остало клања. Хвала вам, децо! Хвала за недељу пуну радости, смеха, рада и дружења! Хвала за човечност у вама! Хвала за животни смисао! Без вас, ваших жеља, тежњи, идеја, ваше спремности ништа не би имало смисла – без вас ни нас не би било…
Колико је потребно да вас разумемо и волимо, показали сте нам већ првог дана ваше недеље (04. октобра), када сте нам приредили радости путем штафетних игара, радионице на тему „Дечија праваˮ и ликовних радова који су били одраз или, ако хоћете, осликане жеље ваших срца.
Такође, ваше друштвене игре и замена улога, другог дана Дечје недеље (05. октобра), доказ су нам ваше потреба за игром, као једном од најбитнијих ствари током одрастања и ваше спремности да преузмете потпуну одговорност, узимајући улоге одраслих, формираних личности.
Често се живот пореди са трком и то је истина, само погрешно протумачена. Ваша „Трка за срећно детињствоˮ доказ је нама старијима да годинама трчимо за погрешним стварима – оне праве, за којима сте ви трчали трећег дана Дечје недеље (06. октобра) и чија су имена „срећаˮ и „детињствоˮ једине су којима увек, трком, треба ићи у сусрет, или им се пак враћати на исти начин!
Колико људско срце може да буде велико, независно од величине тела, показали сте нам четвртог дана Дечје недеље (07. октобра). На штанду испред наше школе и у нашем граду, људи су могли видети једно уједињено срце које куца у истом ритму – ритму који ни најбољи композитори света не могу да забележе. То је био ритам љубави, невиности, хуманости – ритам који нас је, бар на трен, све пробудио, подстакао, позвао да се придружимо…
О значају пријатељства и љубави, подсетили сте нас петог дана Дечје недеље (08. октобра) када смо сви заједно носили црвено као симбол љубави!
