Свет у којем живимо уме понекад да буде безбојан – натера нас да се привикнемо на његово сивило и живимо по његовим правилима. Међутим, постоје појединци који нам показују дугу усред најтамније ноћи. То су оне уметничке душе које нам помажу да израстемо у праве, посебне људе – то су наши водичи на путу одрастања.

     Кажу да је школско доба једно од најлепших; кажу и то да се у школи формирају личности – они будући велики људи без којих би овај свет био потпуно празан. И у праву су. Сва та збуњена, али и безбрижна лица, 31. августа, ступила су у нови период свог живота – онај најлепши, ђачки. Наиме, поводом пријема првака, у Дому културе у Ражњу, одржана је свечаност у виду приредбе, коју је припремила наставница Драгана Ђокић са својим ученицима, и упознавање ученика са својим учитељима. Свечаности су присуствовали како ученици, наставици и учитељи, тако и родитељи и директор школе.

     Време брзо пролази, а иза нас остају комадићи онога што је могло бити и онога што се заиста збило. Док покушавамо да живимо, не увиђамо да нам оне истинске вредности непрестано измичу. Зато треба застати; проживети сваки тренутак; сањати на јави – трагати за љубављу и трагајући живети свој сан. Пепељуга нам је доказ да само чиста срца, мудре главе и неодустајањем можемо доживети велике ствари. Будућим великим људима желимо бајковиту школску годину – ону која ће их научити да стреме новим сазнањима, али и ону која ће их срцем водити ка остварењу снова!